Neka deca ranije od drugih nauče da je vršenje pritiska i nametljivost,nažalost,način da se uspe u životu.Počinje se još od malih nogu,tu u klupicama osnovne škole,kada se i pored više nego očigledno dignutih dva prstića učitelju rafalnom brzinom upućuje čuveno "mogu ja" uz neizbežno ustajanje i bezosećajnog naginjanja preko sopstvene klupe i leđa školskog druga ili drugarice.I u ovome ima neke simbolike.Ovakavo ponašanje ukazuje da će kako tad tako i kroz ceo život gaziti preko drugih neobazirući se na tuđa osećanja i potrebe.Ovakav apel i pritisak se ponavlja koliko god je puta potrebno tj dok se učeniku ne dopusti da kaže odgovor.Učenik postaje miljenik među učiteljima\ nastavnicima \profesorima,povlađuje mu se i gleda kroz prste jer se on,jel,ističe i više zna od drugih.To što ovi nisu ni dobili šansu to nikom ništa.
Slične situacije se dešavaju na i poslu,samo oni najnametljiviji i najbezobrazniji uspevaju i napreduju.
Takvi sutra postanu šefovi i direktori pa se onda pitamo zašto su svi po default-u takva đubrad.
Ovo važi za one ekstremnije primere,čast izuzetcima.
