Нека деца раније од других науче да је вршење притиска и наметљивост,нажалост,начин да се успе у животу.Почиње се још од малих ногу,ту у клупицама основне школе,када се и поред више него очигледно дигнутих два прстића учитељу рафалном брзином упућује чувено "могу ја" уз неизбежно устајање и безосећајног нагињања преко сопствене клупе и леђа школског друга или другарице.И у овоме има неке симболике.Овакаво понашање указује да ће како тад тако и кроз цео живот газити преко других необазирући се на туђа осећања и потребе.Овакав апел и притисак се понавља колико год је пута потребно тј док се ученику не допусти да каже одговор.Ученик постаје миљеник међу учитељима\ наставницима \професорима,повлађује му се и гледа кроз прсте јер се он,јел,истиче и више зна од других.То што ови нису ни добили шансу то ником ништа.
Сличне ситуације се дешавају на и послу,само они најнаметљивији и најбезобразнији успевају и напредују.
Такви сутра постану шефови и директори па се онда питамо зашто су сви по default-u таква ђубрад.
Oво важи за оне екстремније примере,част изузетцима.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
http://www.youtube.com/watch?v=ByUOFV5TusE
Jbg, najjači opstaju. Zna se kakve su klanice te škole i vrtići. Al lupio sam ti plus ipak, iz meni neznanog razloga.
Хвала матори,то ми пуно значи