Komšija, brat od tetke, zet... Ako neko od vaših radi u nekom kafiću, uvek ćete ići tamo, iako je sranje i skupljaju se pajdomani. Ako radi u nekoj prodavnici, uvek ćete kupovati tu, iako je 2 puta skuplja od dragstora na ćošku. Jednostavno, prijatno je videti poznato lice, proćaskati, a i možda dotičnom bude srećan dan, pa vas časti.
: Uzećemo pečenje kod gazda Radeta.
: Ma, jok, matori, idemo kod Gruje, radi mi komša tamo, veruj mi, najlepše parčiće će da nam da, neće da štedi.
: Prošli put kada sam tamo jeo, povrać'o sam tri dana, ko zna šta je ono bilo, ono ja'nje nije sigurno!
: Neće nas moj komša da zajebe, a i možda nam ubaci koje rebarce.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Uvek neko zna nekoga, ko radi negde +++
lepo... :) +