Mora moja da bude poslednja, da ja tebe poslednji zeznem, uvredim, udarim, inače propada svet!
Tuku se dva klinca, vređaju, psuju, cimaju, udaraju jedan drugom čvrge i nijedan neće da popusti, pa se agonija produžava dok se matorci žešće ne iznerviraju i oboma ne opala po dve- tri šljage, pa njihova bude poslednja.
- Jebem ti mater!
- Nakazo...smrdo...degeneriku...slino!
- Baaam!
- Trššš!
Klinac dolazi do drugog, udara mu čvrgu i beži glavom bez obzira. Ustaje nadrndani ćale, lupa svakom po mošu iza ušiju i kaže:
- MOJA PREDNJA!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Moja zadnja