
Свакодневна трка с временом савременог младог човека у промовисању сопствених виртуелних профила на нету, науштрб губитка личног идентитета у стварном животу.
- Ево, баба, отворио сам ти и Твитер па ту после можеш да пишеш своје рецепте, мисли, идеје или шта ти већ падне на памет...
- Ех, синко, ја их ни досад нисам пис'ла па ми ништа није фалило...Него, остав' се ти тог сокоћала и дођи да ти баба спреми нешто да једеш, сав си ми се осушио пред тим екраном, изгледаш к'о авет, ц, ц, ц...
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
kulj+
Како да упратим бабу? Имаш неки линк?
Јок, али зато има "винк" ;)
realno +
ljubomoran sam +
Ah, bleda varijacija na temu "ni na webu ni na zemlji".
Mada, da sam znao da je prof, dao bih plus, zbog forme kojom sam prijatno iznenađen.
-Neću baba nisam gladan
-Bitno da si stavio fejzbuk u uši.
Dobra fora, primer mogao kreativnije +
Svakoj pravoj definiciji fali baka ;-)
Ех колико сам ја ускраћен детињством без баке.. Никада нисам осетио бајчинску љубав.