Monarhija je čudan oblik vladavine u kojoj je jedan čovek "bogomdani" ,"božijom voljom odbarani" da uvek zna šta je najbolje za sav ostali narod u državi. Neobično je što taj oblik državnog uređenja u Srbiji ima svoje pobornike i u današnje vreme kada je pokoravanje "božijoj volji" uglavnom vezano za prežderavanje u slavskim danima ili na teatralno izmoravanje glađu u doba posta.
"Moderna" Srbija je u zadnjih 200 godina svoje vladare smenjivala uglavnom u prevratima i atentatima, što se održalo do danačnjih dana u manje ili više neizmenjenom obliku.
Pokušaji povratka u monarhističko uređenje se odvijaju na 2 načina : dovođenjem potomaka jedne od dinastaija (prilično neuspešno) odnosno dodaavanjem predsedniku države ili premijeru (zavisno od trenutne političke situacije) božanskog oreola i svojstva "bezgrešnosti".
Iako niko ne veruje ni u jedan od ova dva principa ipak se vršioci pomenutih državnih funkcija, sporadično i po potrebi pozivaju na njih kao na glavne argumente svog opstanka na vlasti.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.