Svi smo mi bar pedesetak puta pričali sami sa sobom pred ogledalom. Bilo da se uvežbavamo za neke stvari od kojih imamo tremu, kako da se nekome unesemo u facu i ubijemo boga u njima ili smo jednostavno otišli sa glavom pa malo pričamo sami sa sobom.
U drugom slučaju je pored monologa više izražen i govor tela. (govor ruku i nogu).
- "Ćao Ivana, da li bi htela da izađemo na kafu ovih da..." Aaaaaaaa, jebotee. Pa ja zamucam sam pred sobom a kamoli pred njom. "Ćao Ivana, šta radiš?" NE, NE I NE. Pa šta cura radi... Stoji i gleda koji sam ja idiot, a ja je još i pitam. Okej. "Ivana, pitao sam se da li bi htjela da izađemo vani ovih dana baš je lepo vreme? Može ako si slobodna sutra u pet?" E tako. Ma zajebi ti ovo. Uživo ću se sasrati kao pičkica.
---
Scena iz američkih filmova.
- "MENI SE OBRAĆAŠ, A? JE LI IDIOTE? Dođi sad ovamo da ti jebem mamu." A jesam uvežbao ovaj verbalni deo sad samo da se naučim tući i prebiću ga kao mačku.
