
Веома честа појава у задње време.Због заокупљености својим личним проблемима или једноставно незаинтересованости за туђи живот,људи не желе да слушају шта друга страна жели и има да каже већ упорно форсирају само своју причу,изјадају се или исхвале и наставе својим путем.
-Еј друже,'де ћеш?
-Ма пусти идем до амбуланте..
-Јао да видиш што сам узео нова кола,дао сам три сома ,ауто к'о чаша,ма мораш доћи да погледаш!Ајд' наврати сад ако имаш времена.
-Не могу да ходам како треба у задње време,леђа ме убише.Ноћима не спавам,пијем лекове против болова,полудећу.Само одједном почело,мада може бити онда кад сам диго онај џак од 50..
-Мало ћемо да се провозамо,можемо стати негде на кафу и то ако оћеш,ја частим.
-Узећу упут,не вреди,ови не знају шта је,а идем већ два пута,морам да снимим да видим шт..
-Није ти бре ништа,има да се размрдаш кад те ја провозам!Идеш ли са мном да видиш аждају ил' не?
-..да видим шта је.Отишао сам,треба да стигнем да ме не прозове ова заказао сам за..
-Чујемо се одо да се провозам!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Top!