Moram da se umešam

Имање у Лисовићу. Сасвим обичан дан. Да се крава помузе и даље представља Навијер-Стоксову једначину за све учеснике. У центру збивања је расправа која се води због парчета качкаваља којег је Зорица Марковић скривала у реверу.

Зорица Марковић: Ко си, бре, ти? Шта си постигла у животу?
Дивна Карлеуша: Сигурно више од тебе; жене која краде качкаваљ и намерно не затвара врата да би се сви ми смрзли и ушинули.
Зорица Марковић: Срам те било дупета. Та врата је Чупо оставио кад је пијан ишао да тражи лавор на тераси. (Чупо све то посматра и одједном процењује да је тренутак да интервенише)
Чупо: Е овде морам да се умешам.
Зорица Марковић: Па реци јој. Да ли си ти ишао да узмеш лавор?
Чупо: То није тачно, ТУЖИЋУ ТЕ ЗА КЛЕВЕТУ, ДУШЕВНИ НЕМИР И ЈОШ КОЈЕКАКВЕ ГОВНАРИЈЕ.
-------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------
Пред сам наступ, чланови музичке групе "Палачинка" сумирају последње утиске.
Јаје: Мамувамјебем болесну, пустите ме! Зашто ја први увек морам да наступим?
Брашно: Нас троје смо гласали и ти си имао најмање гласова.
Млеко: (солидарише се са Брашном, таласајући се)
Јаје: Па како сте имали по 458 гласова а ја само онај свој?
Брашно: Е не кењај више, излази да наступаш! (хватају га за љуску и бацају са полице у чинију. :БУУУУУУУУУУУМ:
Брашно: Јебени плашљивац! Млекце, брате, на нас је ред. Овде морамо да се умешамо! (скачу у посуду где јаје већ увелико пичи свој маестрални соло на гитари. Гледа их бибер са полице.)
Бибер: ОПА, ГРУПЊАК НА ПОМОЛУ.
----------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------
Градски трг. Две рибе се бију око неког рандом лика. Јебем ли га, нека се зове Милутин. У том тренутку наилази Милутин са два другара а један од њих скочи и ухвати га рукама.
Милутин: Који ти је курац, брате?! Што ме држиш?
Другар: Зато што си само ти, од нас тројице, довољно луд да покушаш да их раставиш!