Zajebi te priče o domaćinskom/seljačkom šamaru. To je amaterski nivo. A i nije prirodno stanje stvari. Jer se seljacima lupaju šamari.
Mornarski šamar vraća na fabrička podešavanja snažnije, brže i efikasnije od bilo čega drugog. Otrezni te, vrati u realnost.
Odlazi u lučku kafanu nakon mesec dana plovidbe, celodnevnog istovara robe, svraća na kurve, naručuje flašu žestine i seda za sto da baci partiju karata u drahme.
Ti krećeš da ga zamaraš pričama prepunim nekakvim dosadnim, sumornim činjenicama. Čineći tako ovaj svet baš takvim, dosadnim i sumornim. Ne prestaješ sa time. Ne zaklapaš. Ne želiš da jednostavno sedneš, opustiš se i prepustiš. Da prestaneš da smaraš. Najpre dobijaš prijateljski savet. Žene su u bordelu.
Ne razumeš. Sledi... Trenutak istine. Nije snikers... Ali je odgovor na pitanje "jel ti bolje?" isti kao u reklami.
- Tata, kako se postaje treper?
- Misli ti idu u tom pravcu?
- Ne, ne... Nikako.
