Motiku u ruke, pa na njivu!

-Сине како било у школи? Математика?
-Ма бандера јеби га, неке тамо танге интеграли курци-палци, кад ће бре мени оно да треба у животу?
-Јао па пичка ти материна знаш добро да средња школа није обавезна! Гледај ти Душицина деца са другог спрата како су златна... Она мала иде на републичко из физике, диоптрија јој је к'о температура у Финској јеботе, очи су јој к'о теби кад се вратиш из града кол'ко не може да се одвоји од књиге бре! Ал' нека, док се ти буђаш на бироу она ће директорка да буде! Старију да не помињем, већ пише докторску дисертацију...
- У 22. години? Па није она Шешељ јеботе, сваки дан се фикса у хаустору па је уносе к'о бадњак у кућу, Душица мало једе говна.
-Тишина бре! Тако ћеш да ми се обраћаш кад будеш имао свој кров над главом... брукаш ме бре више, што лепо не одеш код Славице у Лакошницу бре, МОТИКУ У РУКЕ, ПА НА ЊИВУ! Бар ради нешто поштено 'место да стојиш ту к'о курац у 'ладној води, не можеш да се макнеш од тог светлећег говна!