Vrlo zajebana stvar. Takvi govori omogućavaju ekipi da nakon katastrofa prikazane igre (u bilo kom sportu) u prvom delu igre, tim zaigra kao leptiri. Govori služe za apstraktno podizanje morala i najvećim delom su zaslužni za preokret tima.
Takođe, posledica motivacionih govora nije ista u svim sportovima. U fudbalu, nakon katastrofa odigranog prvog poluvremena i minusa od 3 gola, tim odjednom postaje Barselona, ma koliko da je šuntav. U basketu, tim se vraća od -20 do nerešenog i naravno u poslednjem trenutku random najbolji igrač ubacuje trojku.
Motivacioni govori se takođe upražnjavaju i pre ispita, pre grada, pre smuvavanja neke ribe itd.
Trener (nakon katastrofa odigranog poluvremena u finalu svetskog kupa):
- Slušajte me. Znam da nije kako izgleda. Znam da možemo jebemućerfazon, da se povratimo. Mi smo tim! Mi smo zajedno ovde dogurali :blagoteleći:. Zato, izađite na teren, ostavite srce za sve nas, za njih, za pokojnog Majkla (random pokojni igrač ekipe koga su koknuli). Idemo!Tim na kraju dobije 5:4 (0:4)
Realnost:
R.P.: Dećki, jebemumater, kaj vam je? Viki sinak, ne možeš pokazat potencijal ako blejiš pred vratima, bogtejebo. Ajmo sada, momćad, pokažimo tim povrćkama kako se igra!Tim na kraju izgubi sa još više razlike.
