"Mož' avi(j)on da tera!"

Уживалац исте мора бити најмање пунолетан, да има желудац од прохрома или бар да дуже време пушта бркове. Таква паричица обично се ставља на централно место да буде свима видљива, али доступна само најхрабријима и оним који су зависни од адреналинског шока:
" Је ли, домаћине, каква је љутица?"
" Пробај, па ћеш сам да нам кажеш." Све очи су упрте у брку који храбро густира папричицу. Атмосфера је напета, само се чује метални звук виљушака. Брка ни једним трзајем лица не одаје свест о љутини папричице, али грашке зноја и пурпурноцрвена боја лица показују другачије. Одједном, просторијом се разлеже дубок уздах и реченица: " Ух, мож' ави(ј)он да тера!" Гости се одобровоље, смех овлада просторијом, а спремни домаћин госта " кали" шприцером, пивом или неким другим општеприхваћеним ватрогасним препаратом.