
Каже се за ултраљуту папричицу
Уживалац исте мора бити најмање пунолетан, да има желудац од прохрома или бар да дуже време пушта бркове. Таква паричица обично се ставља на централно место да буде свима видљива, али доступна само најхрабријима и оним који су зависни од адреналинског шока:
" Је ли, домаћине, каква је љутица?"
" Пробај, па ћеш сам да нам кажеш." Све очи су упрте у брку који храбро густира папричицу. Атмосфера је напета, само се чује метални звук виљушака. Брка ни једним трзајем лица не одаје свест о љутини папричице, али грашке зноја и пурпурноцрвена боја лица показују другачије. Одједном, просторијом се разлеже дубок уздах и реченица: " Ух, мож' ави(ј)он да тера!" Гости се одобровоље, смех овлада просторијом, а спремни домаћин госта " кали" шприцером, пивом или неким другим општеприхваћеним ватрогасним препаратом.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
+ za zeludac od prohroma :)
топи пломбе у зубима, бре
+