Другар из детињства са надимком Дебели, који није био способан да се брзо понпне и још брже сиђе са туђе трешње ( или какве друге воћке ), али је зато тачно знао чије је воће најбоље у селу. Телесни недостак је надокнађивао организационим способностима, док је верање по дрвећу, бегање од сеоских паса и батине од људи који нас наватају у штети, препуштао нама.
За награду је добијао најзрелије трешње или крушке, а у случају да "акција" пропадне батине. Све према заслугама.
Касније тај мозак операције обично успе у животу и буде неки курац кога морамо да молимо за услуге, а већина нас остану Тарзани.
Коле : - Брате, после десет година ме звали са бироа!
Ђура : - Фала курцу! А, где ?
Коле : - У " Топлану ".
Ђура : - Еј, па дебели Милош је тамо генерални...
Коле : - До курца, онда. Ништа од посла.
Ђура : - Што брате, добар је Дебели, оће да учини. Јел се сећаш кад те је деда Пера истукао због кајсија, а ти онда Дебелог у'ватио, па...
Коле : - Јесте, и направио му девијацију, од тад прича кроз нос. Где да ме Дебели сад прими на шљаку. Има да ме ишутира ко олоша.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
odlična..kao i uvek...+
++++
Da organizujem i duple da glasaju?:)
Ако не може другачије, Пуфинице, онда може и поштено :)
+++