
Другар из детињства са надимком Дебели, који није био способан да се брзо понпне и још брже сиђе са туђе трешње ( или какве друге воћке ), али је зато тачно знао чије је воће најбоље у селу. Телесни недостак је надокнађивао организационим способностима, док је верање по дрвећу, бегање од сеоских паса и батине од људи који нас наватају у штети, препуштао нама.
За награду је добијао најзрелије трешње или крушке, а у случају да "акција" пропадне батине. Све према заслугама.
Касније тај мозак операције обично успе у животу и буде неки курац кога морамо да молимо за услуге, а већина нас остану Тарзани.
Коле : - Брате, после десет година ме звали са бироа!
Ђура : - Фала курцу! А, где ?
Коле : - У " Топлану ".
Ђура : - Еј, па дебели Милош је тамо генерални...
Коле : - До курца, онда. Ништа од посла.
Ђура : - Што брате, добар је Дебели, оће да учини. Јел се сећаш кад те је деда Пера истукао због кајсија, а ти онда Дебелог у'ватио, па...
Коле : - Јесте, и направио му девијацију, од тад прича кроз нос. Где да ме Дебели сад прими на шљаку. Има да ме ишутира ко олоша.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
odlična..kao i uvek...+
++++
Da organizujem i duple da glasaju?:)
Ако не може другачије, Пуфинице, онда може и поштено :)
+++