Ne mislim na sleng, nego na onaj mrkli, nema struje u noći bez zvezada u nekom selu na vrh planine, mrak. Kada stvarno ne vidite prst pred nosem, što naravno ne možete da odolite a da ne probate, ali baš vas briga što se ponašate kao kreten, jer i ovako niko ne može da vas vidi! Ovakav mrak u gradu nemožete naći ni u atomskom skloništu jer će svetlo, bilo dnevno ili veštačko UVEK naći neku pukotinicu, prorez ili prozorčić kroz koji će da se proturi!
Situacija kao iz horor filma. Uhvatio vas je gore pomenuti mrak na sred' druma na putu do kuće. Baterija na mobilnom riknula i sada više nema nikakvog svetla. Prvo čujete urlikanje negde u planini, a ubrzo i disanje negde u blizini. Podsećaš sebe da si odrastao mužjak i da se kao takav ne smeš plašiti mraka, i zbog toga nastaviš da tupkaš nogom po asfaltu i hodaš u pravcu za koji si ubeđen da je pravi! Zvuk disanja se približava. Opet urlik! Čisto da bi proverio da li nekog ima u blizini, ili si se toliko ukenjao da haluciniraš, kažeš glasno:
"DOBRO VEČE!"
Glas iz mraka:"Idi, bre, sine, preseče me. Dobro veče i tebi."
Liči na glas neke starije žene...
Ti:"Dobro veče gospođo, kako ide?"
Baba:"Kako bi išlo, sine, po ovakvoj pomrčini, stojim, čekam da naiđe moj sin kolima da me poveze."
Ti u nameri da ispadneš duhovit: "Ako, gospođo, nego čujem zavijanje, da nema ovde vukova?"
Baba:"Ne brini se, sine, nema ovde vukova, sve ih međedi rasterali..."
Ti: "He, he, do viđenja gospođo"
Baba:"Bog ti pomog'o sine..."
Usr'o si se još gore! Dal' te baba zeza, ili je ozbiljna?!?
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.