To je ono jedino prazno sedište na sredini gradskog prevoza u koje imaš nameru da uvališ guzicu.
Stojiš na zadnjoj platformi i ne napadaš je odmah, da ne bi ispao ljakse, već malo popričekaš.
Krećeš polako ali avaj, kreće i onaj iz prednjeg dela vozila sa istom namerom.
Ubrzavaš korak i kad pomisliš da ti je lopta na dohvat ruke,
ukapiraš da će protivnik biti brži.
Staješ, hvataš se za šipku, gledaš kroz prozor i obavezno zviždućeš...
Ma ne, nisam hteo da sednem, nego volim da šetam po busu.
Kad nećeš da igraš ko Gatuso, a ti šetkaj ko golub....;)+