Sva pakost jednog radnog mesta ogleda se u ovome - njakaš se sa svakakvim ljudima osam sati dnevno za neke bedne pare, i još ne možeš da se ko čovek olakšaš, pošto su trafike skučene pa nemaju svoj wc. Zato sa radnicima u obližnjoj prodavnici moraš da budeš učtiv i dobar, iako su seljaci i već te gledaju popreko kad udješ jer znaju šta ti treba..
Dakle - sakupljaš sve novine, sakrivaš pazar na sigurno, zaključavaš, trčiš u wc, moliš Boga da neko ne pokuša da obije trafiku, trčiš nazad, otvaraš, slažeš ponovo novine i praviš se da se ništa nije dogodilo.
