Multitasking u životu

Драгорад: Живадине, како си планирао да радимо?
Живадин: Па лепо: данас одемо на ливадче, па га покосимо, а сутра на Ветровац у дрва.
Драгорад: Е, Жиле, само да ти речем: звао нас председник Месне заједнице, удаје ћерку јединицу, па планира сутра увече да прави веридбу. Рекох бићемо за ништа после дрва, па хајде лепо ми данас да нагаримо, пре подне ливадче, поподне Ветровац.
Живадин: Ае...
*
Два дана касније
Председник МЗ: Е, Дракче, што не дођосте ти и Живадин на веридбу? Да знате да сте ме људски разочарали...
Драгорад: Ма не питуј, мука нас потерала...
ПМЗ: Што?
Драгорад: Хтели ми ко људи да дођемо на веридбу и хтели посао од два дана да завршимо за један. Пре подне требали да искосимо неко ливадче, ми вуу вуу, утркујемо се горе-доле, косилица запне, цркне мотор. Ми, шта ћемо, узмемо тестере и секирче, и право на Ветровац, у дрва. Исто се тако залетимо, кад оно заглави се у брзини тестера на пола неке суве `растовине. Ја, куде ћу, узмем секирче, а како сам журио, несам гледао да се овај магарац неје померио, исечем дрво, оно падне и акне гу по сред ногу и прецвика потколеницу...
ПМЗ: Лелееее... Па шта му би?
Драгорад: Ене мајмуна, још лежи у амбуланту, иш`о да му однесем јабуке и чисту пижаму. Несу му ампутирали ногу, али је сада под анестезију, неће да буде за ништа још сигурно три месеца...