
Особина појединих особа које једноставно не знају да разговарају телефоном. Колико год им говорили да говоре гласније, јасније и разговетније, нећете успети у намери да их убедите. Оно што највише нервира у целој причи је то што ти људи „уживо” причају сасвим нормално, неретко су и веома бучни. Могућност да изговоре просту проширену или сложену реченицу која је притом и довољно гласна равна је шанси да Карађорђевићи проговоре течно српски.
разговор телефоном...
преговарач: Е па где си бре човече!
“гласноговорник“: Да.
преговарач: Је л’ знаш ко те зове?
“гласноговорник“: Да.
преговарач: Шта се ради? Може неки баскет данас?
“гласноговорник“: Да. Шмшмшшмшш...
преговарач: Је л’ можеш мало гласније, ништа те не чујем?
“гласноговорник“: Да. Шшмшшшмшш...
преговарач: Да, да, све сам те разумео...А кога да зовемо? Само ако можеш мало гласније, ништа те не чујем.
“гласноговорник“: Да. Шшмшшшмшш...
преговарач: ЗНАШ ШТА, МИ СМО НА ТЕРЕНУ, А ТИ ДОЂИ АКО ХОЋЕШ, ЗАБОЛЕ МЕ! ЈЕБ’О ТЕ ТЕЛЕФОН!
Касније на терену...
“гласноговорник“(касни): Где сте рибе-мачке! Опа, леп потез, фино, фино! С ким сам ја у екипи? Ма није ни битно, расклопићу вас! Где си царе! Постиш, а?Што си се ти онако надрк'о кад смо разговарали?
Преговарач(одшкринута вилица): Шта да ти радим сад, а да не одем на робију?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.