Kuća iz vremena između dva rata ( svetska) stacionirana u Zemunu na potezu od mekdonaldsa ka keju u onim uskim uličicama. Krasi ih raspala fasada, zidane ograde od opeke koje se naginju na pešake i automobile, limene kapije pojedene od korozije i neveštom rukom zamaskirane zelenom farbom, drvene tarabe sa natpisima " ne parkiraj majmune", " nosi pauk", " izbušiću ti sve četiri gume"..
Samo Bog zna zašto još uvek stoje tu i prkose domaćim poštenim ljudima koji su se snašli pa sada žele tu da posade zgradu na četiri sprata i peti bespravni. Kada sam pitao, leteli su neki milioni, milijarde i ne dam ispod!
- Ej vidi, Zemun ( centar), Karamatina 18, 150 evra! Vidi na plan plusu gde je i odma idemo, ej, pa to je blizu keja, ludilo!
- Zajebi, gledao sam ja sa Brankom kada smo se selili, to je verovatno neka munzenica kralja Milutina, ovo što smo mi gledali ne vredi ni 20 evra, ma ni da mi plate ne bih tu živeo, plafon visok 2 metra, jedino što bi čak i Branka mogla da zameni sijalicu, ali to nije bilo dovoljno da se zajebemo...
- Dobro, šta ti je... Evo ga! Centar, Knez Mihajlova, 180 evra! Daj..
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.