
Бесконачно на шесту генерација уназад ови сјебани инсекти се сабијају од гована. Отац ове која блеји испод мог мухотуца, Сандре, јео је говна.
Његов отац јео је говна. Погађаш: и његов отац јео је говна? Бенг! Погодак.
Гени од гована.
Говњива крв.
Живот у говнима.
Светозар. Замало Тоза. Замало! Да ми отац није јебено говно, да ми деда није био јебено говно, звали би ме Тоза. А овако, ја сам Мушица. Светозар Ђукић Мушица!
Неко би путовање по времену искористио да стави своју слику у Титову дневну, тик поред ње икону и свијећу; или рецимо Ана... Ана би ударала по Вињаку са Петром Краљем док јој овај рецитује... а ја... ја би покушао да изведем свог деду на прави пут. На пут без компензација. На пут са чистим рачунима. На пут без пласирања лажи док те гледа кроз очи. На пут који ће некада моја дјеца газити, не овај прашњави, макадамски пут, не, већ неки други, гдје им са трибина неће скандирати прдежима и гађати их парадајзом и главицама убуђалог купуса.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.