Svi mi muški smo u detinjstvu ( pre puberteta) imali drugaricu koja je ličila na stalak za infuziju i s liceTOM k'o u šimpanze. Verovatno smo je i maltretirali i sprdali se sa njom, bili smo malena đubrad. E, onda smo je u zrelijim godinama ponovo sreli i žestoko se pokajali. Ne jer više nismo đubrad, već zato što ona sada izgleda kao boginja, Bijons, krava muzara, Lepa Lukić il' šta vam već budi pimpek. Mi bismo sad voleli da nas se ne seća kao malog šapketa, da bi imali bar promil šansi da je izbambusamo, jer sad smo debeli, ružni i nemamo ni Yugo.
