
Узвик када неко у препуној кафани случајно закачи чашу, флашу, пикслу... Па ова падне и разбије се.
... (Кафана је пуна света, свако се за песму спрема) ...
ЦАНГРРРР!!!
– Мушкооо!!!
– Јаооо!!!
– Тоо, живео!!!
– Цепај кошуљу!
И сви се смеју као да чују фору први пут, само мргодна шанкерица Љубинка псује матер пијану ен-ен починиоцу док се пробија између столова са метлом и ђубровником.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Једна конобарица, након што је запријетила да ће звати газду се стварно примила на ову фору, па почела честитати "оцу" :)))
Љубинка псује и ради за шанком, ал' Слађа служи, Слађа преузима од Љубинке поруџбину и иде између столова, Слађа носи метлу и чисти.
Што је Шабану Ката, то је овде Слађа. Тако је било и вазда ће бити на Вукајлији.
Шазнам, мени Слаџа ипак некако премлада за ову сцену. Боље пасује матора, мргодна Љубинка пред пензијом, као контраст онима који се клибере док се она ломата са оним скаламеријама између столова. Слађа је у најбољој снази и још има живаца, она би то почистила некако сувише шмекерски, некако... матерински, ако ме разумеш шта хоћу да кажем. А Љубинки је одавно све докурчило и најрадије би им се свима најебала мајчице милосне. Ето, то ми је овде требало (а има и мало приватизације, признајем, успомене из мојих кафанских почетака - о томе можда буде нека дефка).
Ипак хвала за линк, плусово са задовољством.