Mustra bečka

Osnovac dolazi iz škole i pravo s vrata viče:
- Mama, glaaadaaan saaam!
Mama mu je već spremila ručak, oterala ga da opere ruke i da se presvuče. Obično joj dete nije toliko nestrpljivo kada je jelo u pitanju. Kada je zagledala rukave na duksu, vidi fleke. Pare za užinu otišle na čokoladu.
- Šta si užinao?
- Picu i jogurt.
- Je l’ ti bilo dovoljno?
- Ma, daaaa.
- Nešto si mi mnogo ogladneo.
- Igrali smo fudbal na odmoru, pa sam ogladneo.
- Pa kad si onda jeo, ako si igrao fudbal?
Osnovac uviđa da polako ide na veoma klizav teren, ali sad je već kasno.
- Pa, na malom odmoru.
- Kako si stigao da odeš da kupišna, pojedeš i na vreme da stigneš na čas, sve za 5 minuta?
- Mama, pa nije daleko pekara, a kad je mali odmor, nema gužve.
- Slušaj ti: nemoj da mi izmišljaš, nego mi lepo reci istinu.
- Pa kažem ti. Što je to sad tako važno kad sam jeo
- Važno je, jer nisi jeo uopšte, a i neću da me lažeš.
Sad je već gotovo matiran, ali onda izvlači keca iz rukava i pri tom napravi prepodobljenu facu za koju zna da mamu obavezno razoruža:
- A što sam dobio 5 iz matematike na kontrolnom, to ti nije važno?
- Uf, al’ si mi ti mustra bečka.