
Разговарасмо пре пар година о моби дику, даку, игију, 200 на сат и сличнима, и неко рече: "Било, не поновило се". И није мислио само на музику. Али ево, полагано, поново почиње да се слуша. Још да васкрснемо Слобу, да нам уведу санкције, па онда да упалимо шверцовани ко-зна-одакле малборо, пустимо краља кокаина на касетофону, и утисак ће бити потпун.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Не бих да се хвалим, али ја из деведесетих никада нисам слушао домаћу музику!
Како сам кул и фенси....+
Н вреди то ништа ако не купујемо бензин из канте или флаше хахахах + ја сам то слушао у четвртом разреду, а у петом сам већ постао секташ-дрогераш
uuh bilo je pravo ludilo kad su se te pesme vrtele na decijim rodjendanima sa sve plasticnim casama i sarenim kartonskim tanjiricima :)
Ali kralj kokaina je nepevaziđen... :D
*neprevaziđen
+++