
Разговарасмо пре пар година о моби дику, даку, игију, 200 на сат и сличнима, и неко рече: "Било, не поновило се". И није мислио само на музику. Али ево, полагано, поново почиње да се слуша. Још да васкрснемо Слобу, да нам уведу санкције, па онда да упалимо шверцовани ко-зна-одакле малборо, пустимо краља кокаина на касетофону, и утисак ће бити потпун.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Не бих да се хвалим, али ја из деведесетих никада нисам слушао домаћу музику!
Како сам кул и фенси....+
Н вреди то ништа ако не купујемо бензин из канте или флаше хахахах + ја сам то слушао у четвртом разреду, а у петом сам већ постао секташ-дрогераш
uuh bilo je pravo ludilo kad su se te pesme vrtele na decijim rodjendanima sa sve plasticnim casama i sarenim kartonskim tanjiricima :)
Ali kralj kokaina je nepevaziđen... :D
*neprevaziđen
+++