Svaki put kada se nadjem u nekoj relativnoj tišini, zapazim da u glavi razmisljam o nekoj pesmi, i imam utisak kao da je zaista i slušam, ponekad uhvatim sebe kako pocinjem da pevusim neki njen deo. Uglavnom mi prija, nekad mi se ponavlja po ceo dan, mada je umela da mi pokvari koncentraciju na ispitima koje baš i nisam spremio. Mislim da je to znak da smo još uvek mladi.
Najgore je kad ti se neki narodnjak uvuce u glavu, pa po ceo dan pokusavas da zaboravis na njega.
