Uglavnom neka lagana ili vesela pesma koju nisi čuo sto godina, i koja te je baš obradovala. Kada zoveš taksi stanicu čuješ samo prvu strofu, ali kada zoveš mobilnog operatera ili informacije u vezi sa fakultetom, pevaš je posle ceo dan:
Posle dvadeset sekundi na čekanju upitaš se koliko će te razgovor na kraju koštati, posle trideset već razmišljaš o prošlom računu za telefon koji još nisi platio, a posle četrdeset upadaš u nedoumicu da li da prekineš razgovor dok ti kuća nije završila pod hipotekom. I sve to vreme slušaš onu laganu stvar, koja sad već polako počinje da te nervira..Posle šezdeset sekundi, bes i neverica, padaju ti razne gluposti na pamet - možda je operater pao u nesvest, možda su ga kidnapovali, ili je u medjuvremenu već otišao u penziju..Posle minut i dvadeset sekundi:
- Halo gospodine, još ste na vezi?
- Naravno da sam na vezi, familiju ti jebem! Pa ti misliš da ja imam poslaničku platu? Tetku u mobilnoj telefoniji Srbije!? Ili možda misliš da mi je vaš fakultet na opciji omiljeni!? I šta ste mi koji kurac pustili tog izdrkanog stinga, hoćeš vene bre da prerežem..
