Jedinka čiji je moždani kapacitet, kao posledica poodmaklog nolajferizma, ispunjen ranim miksevima i plejlistama domaćih autora sa jutjuba.
Kao takav, on poseduje zavidnu sposobnost da posle svake izgovorene reči pronađe pesmu koja počinje upravo istom, sa velikom cvijom u predelu međunožja da li prisutnima prija njegovo muzikalno izlaganje, iako je često i sam svestan da svojim talentom mođe parirati čak i Jeci Karleuši, a lepotom boje glasa prehlađenoj svraki u poznom jesenjem jutru.
- Kizo, upali to svetlo da nađem upaljač, ispao mi negde majku mu.
- "Upali svetlo da se gledamo u oči..."
- Bravo! Na koga si tako muzikalan?
- Na dedu koji je imao muda i pevao po kafanama "Od topole do topole" još u ono vreme. Posle je sadio krompir, al' nema veze.
- Nego, jeste li čuli da Maja, naša školska, ide na neku operaciju?
- Šta joj je bre?
- Ma nešto sa očima, oslabio joj vid za šezdeset posto.
- "Te oči, oči jeeeeeeeeedne žene..."
- U redu je Mare, volimo i mi Tozovca.
- Nemoj da pričamo sad o lošim stvarima, nismo se zbog toga skupili.
- Tako je. A kad smo kod lepih stvari, imam jedno pitanje. Mogli bismo da idemo da gledamo sad tekmu reprezentacije na "Marakani", šta kažete?
- "Marakano, Marakano, moja srećo moja ranooo..."
- Mare, brate, u redu je! Hoćeš pivo?
