Na čaršavu nisu od Versaća šare

А: Како је у том сеоцету у Црној Гори где си био, како се беше зове?
Б: Мићковића катун. И то су пре две куће, него што је село. Сваки други оброк садржи нешто недефинисано, неке козје заноктице, жуљеве и курје очи. На чаршаву нису од Версаћа шаре, као код тебе буржуја, него се покривају гуњем, а спавају са шубаром веома често, кад загусти. Вукови су чешћи него ниски контролори овде кући.
А: Значи, сморио си се?
Б: Где сам се сморио, Синиша, ојачао сам два пута, добио сам 5 килa, а и упознао сам домаћинову ћерку Милену... Слатка, црнокоса, висока 190цм, први пут да не морам да чучнем кад љубим девојку, или да јој носим хоклицу... Одох опет доле на лето, само да убедим кеву и ћалета да ми дају да је доводим овде. Идеш и ти вала, има сестру твоје годиште. Јесте да изгледа ко гризли, али теби је боље да љуља, него да жуља, колико се сећам.