Spojene obrve koje čine put užasa i kompleksa na čelu mlađanog momčeta. Dlakava linija koja razdvaja jebača od orača, tako blizu a tako daleko.
Most koji spaja oka tvoja dva, suzama ne daju da tekuuu.... Khm, ouvaj, kao neka granica koja ponosno prkosi svim prozivkama i podrugljivim pogledima, ali opet ostavlja trajne posledice po krhko samopouzdanje ćupronoše.
"Otkud ćuprija na ovom čelu i kako je prva ćuprija postala? Kad je Alah dželešanahu, biva, stvorio ovo čelo, ono je bilo ravno i glatko ko najljepša savatli tepsija. To je bilo krivo šejtanu koji je zavidio čovjeku na tom božjem daru i krno mu dlake nasred čela. I eto ti ćurpije, jarane'' - Ivo Andrić
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Evo tebi jedan plus
Zanimljivo, ja se sa svojom ćuprijom ponosim. Znaš kako je zajebano kad ih u raspravi spustiš, svaki se sagovornik usere momentalno. Još ako si smrtno ozbiljan. +
Hahahahahhaahahahahahahahahhaha +++