Dolazak kod nekoga na njegov teren, u njegovo carstvo, tačno tamo gde bi trebalo da je najjači.
Uglavnom se prevaljivanje puta da bi se ogledao sa nekim završava vrlo loše po onoga ko se iscimao, ali opet nekad se i nema preterano izbora. A nekad i nemaš pojma sve dok nije prekasno.
- Ej matori, stigao si nazad. Kako je bilo?
- Brate, bilo je vrh. Nećeš verovati šta se desilo.
- Što brate, šta je bilo?
- Znaš onog Markića sa Dorćola što ga čekam na zicer već pola godine da ga izujem?
- Da bre, nikako da ga nagaziš.
- E pa nagazio sam ga.
- Gde? Zar nisi bio u selu?
- Zamisli ja ga jurim toliko po Beogradu, a na kraju gde sam ga našao.
- Otkud on tamo?
- Smuvao se sa nekom cicom koja je poreklom iz mog sela. Bila seoska slava, a on batica došao da se tamo sprda sa njom.
- Au al se zajebao.
- Zamisli, stojim ispred šatora kod ringišpila, pijem pivo sa braćom, kad eto ti njega, namunjio nešto frizuricu, širi se k'o hlamidija u studentskom domu, a ja trljam oči jebote, ne verujem da mi je tu na noge došao.
- Pa je l' živ ost'o leptejebo?
- Nemam pojma. Kad smo ga ostavili u kanalu na Prekoj Kaldrmi, dis'o je.
