a) Stasali omladinac koji je sasvim zadovoljan svojim statusom kućnog ljubimca za koji se izborio i nema nameru da to promeni, prepuštajući roditeljima da vode brigu o finansijskom (a i svakom drugom) aspektu života. Ali povremeno mora da ih ućutka, te kao počne nešto da radi jako brzo to bataljujući, ili se pretvara da ga „socijalno, zdravstveno i redovna plata“ zanimaju dok u realnosti ni prstom da makne.
b) Bivstvovanje sada već omatorele okorele švalerčine kome je od potrebne opreme ostao i šarm i žvaka, a bogami i želja. Vršnjak, sa druge strane, nije baš u mogućnosti da to sve isprati.
- Dobro jutro, deda Marko.
- Ooo, dobro jutro, omladinac. Kako si?
- Evo, fino. Vi?
- U prodavnicu, u nabavku.
- Tako rano te šalju?
- Šta ćeš, izgleda sam ja najmlađi. Sin nešto mrljavo, još spava. Nikako na nekom poslu da se zadrži...
- Pa, što se time mlatiš? Ti si bar čuvena švalerčina. Je l’ juriš kurve?
- Ma, jurim, ali mnogo mi beže. Jebiga, nemaju više za šta ni da ostanu. I ovaj moj stojko isto k’o i sin: nađem mu pos’o, a on neće da radi. Jao, starosti, teška li si!
