Najčešće umeju da ispadnu i najgore namere u isto vreme. Obično znak da ste dotakli dno, ili makar izazvali blagu sumnju u vaš budući uspešan život od strane radoznalog prijatelja, roda rođenog ili komšinice koji, kao i svako drugi ko zna kako se zovete ima svako pravo da vam se meša u sve sfere života. Ipak vam je on komšija, srpski komšija, zna se šta to znači.
-E, ćao. Kako si?
-Hehe, evo, hihi, dobro sam, draga, hihi, nego, hihi, baš mi je drago što si došla kod nas.
-Reko' aj' da se iscimam, pošto ti je tooooliko značilo da dođem... Tu ste samo vas dvoje?
-Jao, hihi, pa, hm, jao, hehe, znaš, doveo je i Marko jednog, hihi, prijatelja, mislili smo da nam sutra vas dvoje pravite društvo, znaš ono, ručkić, kolačići, i to, i moj mukica se složio, ipak je sutra Dan Zaljubljenih, a šta kažeš?
-E, idem ja kući.
-MOLIM?
-Idem ja kući.
-PA JA TO IZ NAJBOLJE NAMERE, HTELA SAM DA TI POMOGNEM DA NAĐEŠ SVOG KONJA NA BELOM PRINCU!
-Naravno, naravno, i to nema nikakve veze sa činjenicom da je popust pedeset posto ako didu zajedno dva zaljubljena para.
-Kako možeš tako nešto da pomisliš?
-Ajde, bre, mala, kako se zoveš, pusti njih, lepo se najedemo, ja sam zato i pristao.
-E, ja slavim Svetog Trifuna, pa ti navrati na klopu kod mene, a? namig
______________________________________________________________________
-Sine, ja ti iz najbolje namere kažem dustaneš od tog kompa, sada kada si doktorirao, šest meseci kasnije nego što sam ti zacrtala, inače, uzmeš da se zaposliš, kreneš da zarađuješ i da mi podariš tri unučeta, jednu devojčicu i dva dečaka blizanca, i da kreneš da ideš na one Milevine prijeme gde dolazi njena ćerka Ana-Marija Ikodinović-Anđelković Venclović što završava francuski.
-Biće.
