Kada ti se jako kija, a ne možeš! Ne pomaže ni gledanje u sijalicu, ni pokušaj da nos iziritiraš prašinom, a ni onaj bolniji način, čupanje dlačice iz nosa - neće pa neće. Izduvaš nos, misliš prošlo je, kad - opet krene da ti se kija, i misliš to je to, opet gledanje u sijalicu, zineš kao nilski konj i pokušavaš već jednom da kineš, i neće da ga jebeš. Udišeš vazduh na nos iz sve snage, pa ga začepiš, pa opet udišeš vazduh iz sve snage..Prošlo! Ali samo na pola minuta - opet ti se kija, ovaj put samo što nisi, brzo pogledom tražiš najjači izvor svetlosti, zenice se skupljaju, opet zineš, A, A, AAAAAAAAAAAAaaaaaaAA..Ništa.
Na kraju - bes, očaj i blago oštećenje vida.
