Ležeš u pola pet, moraš da se probudiš u devet, i već pizdiš što ćeš ustati neispavan. Budiš se odmoran i prva misao ti je da si se garant uspavao i da mora biti bar podne. Pogledaš na sat, vidiš da je tek sedam i petnaest, i uz najveći osmeh se okreneš na drugu stranu da odspavaš do devet. Još ako je ostalo nešto slatko od sinoć, sreći nikad kraja.
Istina desi se retko, a posle oststsk vremena uglavnom i sanjam nešto lepo.
