Obično neki zaostali dug iza pokojnika, neko neprijatno iznenađenje kao metak lutalica u mozgu za koji preminuli nije ni znao da mu putuje „tijelom još od onoga rata“, uglavnom nikad ništa od nekakvog ujaka iz Amerike koja takođe izgleda odavno ne postoji uopšte... bar za nas, naslednike.
- Zvrrrr...
- Ko kuca do kurca!
- Pooooštar!
- Ne ulazi, kurac mi je oooooštar!... Šta je opet? Dosadan si k’o humor u Novostima...Nabijem i tebe i sudiju za prekršaje....Plave ne primam, odma’da znaš...
- Nije plava, košmija, nego bela.
- Od pravog suda?
- Prvi opštinski. Neka ostavinska rasprava...
- Ajde iš u čkupi materinu, piš’ da sam umro... da sam strad’o od nilskog komarca...da sam silovao Biljanu Sabljanović pa se zarazio sidom...da me je pregazio novi Air Serbia tupoljev...i ćopi nešto u gušu za moju dušu...Na, evo!
