Taksista koji glumi Engleza, odnosno, vozi auto sa desnim volanom, naopako. E, to daje posebnu čar ionako uzbudljivoj vožnji taksijem. Taksi stiže, ti krećeš da otvoriš vrata, kad ono, na tom sedištu sedi čovek i u rukama drži volan! Podignutih obrva brzo shvataš situaciju, ali i praviš jednu veliku grešku: sedaš na suvozačko mesto. Računaš da će biti zanimljivo. E pa hoće! I više nego zanimljivo! Veži se! Neprijatan osećaj počinje već kad prešalta u "drugu". Sve je naopako! Ruke ti lete ka volanu, a njega nigde! Eno ga kod onog čoveka desno od tebe. Pogledaš ga na trenutak i brzo vraćaš pogled na put ispred. Leva noga traži kvačilo, desna lupa po zamišljenoj kočnici, ti se preznojavaš! Istovremeno mahinalno pružaš ruku ka menjaču i spuštaš je na ruku ovog sredovečnog čoveka! Pogledaš ga onom "imam proliv, a tako mi se prdi" facom. "Izvini, slučajno sam." On kulira kao da se ništa nije desilo, a prestravio se čovek! Jebiga, nije prijatno. Brzo zaboravljaš na to, jer sledi: preticanje! Usereš se od lepote doživljaja! "Kako li je video da nema nikog?" ."Što mene nije pitao?." Ubrzo skrećeš i sa tih misli, jer sledi novo preticanje, a ti ponovo tražiš volan. Vožnja odavno nije nimalo zanimljiva, a ti ne možeš da skineš pogled s jebenog puta ispred. -"Izvinite, možete da stanete ovde, setio sam se da moram prvo ovde nešto da završim". -"Mogu ja i da Vas sačekam, ako ćete na kratko." - Ne, ne, samo recite koliko sam dužan". Platiš, izadješ i kažeš sebi: "Jebo me konj da me jebo konj, ako opet udjem u ovaj naopaki taksi!" i drhtavim koracima produžiš dalje.
