Kovanica nastala najverovatnije slivanjem „napred“ i „s ruku“. Udarac detinjstva. To nije šamar nego udarac u kom dlan okreneš sebi, a objektu spoljašnji deo šake. Jadan pokušaj odbrane. Upotrebljavan za lečenje malih, ogavnih, fleka od bolova. Žaoka. Smešnih, ali jebenih i dugotrajnih. Možeš da završiš sedam fakulteta, oženiš najlepšu ribu, postaneš dobar čovek, ćale ti kaže „bravo“, sediš u Lisabonu (jer je Kuba za kulove) sa najboljim ortacima kojima si platio put i piješ pivo, uhvatiš boga za muda, postaviš bagru na svoje mesto, ostvariš sve snove radničkog deteta... E pa da i tada će da boli to malo ogavno govno. Jebi ga, možda bi sve bilo drugačije i možda bi oterao kurtonsku, bolnu fleku da si upotrebio udarac-„slomiti govno ko krvavu pičku“. Ili ne...
Mala debela jajara: Alo ludak, moj ćale je gurn’o tvog keca kad je stao i brate toliko ga je jako gurn’o da je to do jaja. A brate tvoj ćale brate staj’o i plak’o ko pička. Ko ga jebe kad je stolar, pa nema Pasata.
E tad udariš smrada napresruku.Jeca: Skupšila sam hrabrost i konačno prišla Stefanu onom strava petaku koji voli iste stvari i muziku kao ja, sa kojim pričam o filmovima.
Ceca: I?
Jeca: Pa rekao je da sam ružna. Pitala sam:„Što?“
Ceca: I?
Jeca: Pa kaže da dobre ribe treba da imaju sise i tvrdo dupe, dugu kosu i manje kilograma, a ne da spasavaju smrdljive mačiće. Ja sam rekla da sam treći razred, a on „Pa šta.“
Ceca: Seeeeljak. I šta si uradila?
Jeca: Šta sam mogla, udarila ga napresruku i otišla
