Biti u psihičkom stanju koje ima sposobnost da vrlo brzo evoluira sledeći stadijum.
Sedite u društvu. Potpuno ste mirni i opušteni, podvrgavate se mentalnoj eutanaziji i savršeno vas ne zanima šta pričaju ljudi oko vas. Zatim slučajno nešto čujete. Prvo mislite da vam se učinilo, ali niste sigurni. Uključujete se u razgovor i pratite njegov tok, da biste na kraju shvatili da se niste prevarili. Čuli ste nešto što niste želeli da čujete. Drug vas je upravo pecnuo i toga je vrlo dobro svestan. Nastavlja to i dalje da radi, još vam se pride i smeje. Prividno ste mirni, ali u sebi ste vrlo nervozni. Stiskate zube, ignorišete, ali se nervoza pojačava. Bezobraznik jedan! Kako se on usudio da VAMA tako nešto kaže?! Peckanja se nastavlja, vaša nervoza se pretvara u tihu ljutnju, a zatim, polako ali sigurno, u otvoreni bes. Spremni ste i da se potučete ako treba.
Šteta samo što ste, jelte, tako dobar čovek, pa ćete u većini slučajeva samo da dignete nos. Jedina ozbiljnija mera koju ćete možda da upotrebite je eventualno demonstrativno napuštanje prostorije u kojoj se nalazi persona koja je počela da podjebava. Sa sve lupanjem vratima.
Uroš: Momci jeste čuli da je Ivana ostavila Zorana?
Marko: Sereš? Ahahaha, šta je bilo?
Peđa: Opaaa, puče veza razjeba se tim, a?
Uroš: Kaže, ne može više da izdrži, nije to to... Sinoć sam je baš video u klubu sa Acom, možda su...:Zoran se iznenada uključuje u razgovor:
Zoran: Šta lupetaš keve ti?! Ti kao znaš zašto smo raskinuli?! I nije ona mene ostavila nego ja nju! Samo samo ja takav čovek, pa neću to da govorim, ostali smo u dobrim odnosima. I zašto ja uopšte pričam sa vama o tome kad mi nije stalo?! Mršte!
Uroš: Stani brate, pa zezamo se, gde ćeš?
Peđa: Šalimo se, šta si se odma' narogušio?
Zoran: Šalite se s nekim drugim!!!:tres tres vratima:
