Kako u svakom univerzumu postoji sklad i prirodna ravnoteža, tako i u srpskoj kafani, kao trejdmark instituciji, postoji neki red.
Sada ćemo analizirati kult naručivanja pesama, bilo da se radi o urbanoj folkoteci u srcu velegrada, međ' ''Akademijama'' i ''Barutanama'' ili kafančini na Ibarskoj magistrali, negde u Srbiji, međ' šljivama.
Nešto od Tome Zdravkovića - romantičar, boem, alkos. Mehkani emotivac rogobatne pojave, ali krhkog srdašca, ne toliko načitan, koliko prirodno osećajan. Čuo je za boeme i sebe naziva tako, a u holandskoj ligi se uvek kladi na Bohemijans. Galantan lik koji trebama kupuje po cvet od prodavca karanfila, naručuje turu nepoznatim klošarima i ostavlja pozamašan bakšiš konobaru.
Ja sam ja, Jeremija - Ruralni nacionalista, čovek koji uživa da čuje šumadijsku dvojku, ćemane i bilo koju pesmu koja pominje šljivike, njive i livade. Prirodno rumeni dasa sa otkopčana 3-4 gornja dugmeta od košulje, rukava zavrnutih do lakata i nezaobilaznom tetovažom JNA na podlaktici. Naivni i neiskvareni poljoprivrednik koji zimi izađe u seosku kafanu na čašu kuvanog vina, a završi ''na muzici'' sedam sela dalje, dok mu se na kući odžak puši, a na tavanu meso suši.
Moji su drugovi - Jebeni gej, onaj koji glumi lokomotivu u ''drž-me-za-ramena'' voziću, dok ostali složno i debilno skackaju za njim, a sve u nemogućnosti da nauče 3 napred, 3 u mestu, 3 nazad i naruče Užičko k'o ljudi. Dakle, hipstersko kolo koje izleda toliko patetično, da ne znaš da li bi više žalio izvođača koji samo što ne povrati na lakat od ove pesme, ili đipadžije pod dejstvom klakera i sličnih Bejliza, Jegera, kako li se već zovu ti flafičasti napici...
Čudna jada od Mostara grada - Tužni jugonostalgičar, ljubitelj sevdalinki Safeta Isovića i ostalih zagovornika džihada. Lik koji je služio vojsku u Kumanovu sa prekomandom u Bohinj, učesnik Omladinske radne akcije na pruzi Brčko - Banovići, na kojoj je jedne letnje noći, uz logorsku vatru, skoro poljubio u obraz izvesnu Ragibu iz okoline Ljubuškog. Iako rodom sa Kolubare, i detinjstva provedenog sa frulom uz goveda, on preferira šargiju, jede samo ovčetinu, a svakog 25. maja je u Kući Cveća nadajući se da će opet sresti ljupku Ragu.
Nad Kraljevom živa vatra seva - urbani nacionalista, pobornik Slobodana Jovanovića i Dragiše Vasića, bivši SNO-ovac, SPO-ovac, SRS-ovac, i sve tako neki ovac, četnički dobrovoljac iz '91. kojem ništa drugo nije preostalo, do da u zabitom bircuzu jede 'ladna kuvana jaja i pije mlako pivo, dok na talasima Radija Ravne Gore sluša opus Baje Malog Knindže.
Seka, Jeca, Ceca obožavateljke - silikonske ''lepotice'', žive ikone napucanih folkoteka i splavova, istog broja visine štikala u centimetrima i koeficijenta inteligencije, dakle oko 12. Ova fela je prežvakana više puta, neki ih zovu sponzoruše, a ja jednostavno - fufe. Uz hitove svojih uzora, spremne da puste suzu i pokažu lažnu emociju, dok istovremeno razotkrivaju slojeve šminke, koje, jedan po jedan, para crna maskara koja se sliva niz omalterisano lice.
Mitar, Sinan, Ipče, Jašar, Šaban, Kosmajac fan - poznavalac, preldžija, domaćin, prekaljeni kafanski ratnik, alfa-mužjak prigradskih naselja. Ne dira nikoga, ali nemoj da ga diraš, tip koji ne da kelnerima da sklone popijene prazne flaše, već ih ređa po stolu do iznemoglosti. On naručuje one naftalinske, kojih se ne sećaju ni na ''Radio Vrnjačka Banja'', a onda traži dekoltiranu pevaljku kako bi mu na uvce otpevala ''Šoferska je tuga pregolema''.
16 ti leta beše - matori pedofil koji ga godinama bacaše ne devojčurak iz komšiluka, sada skoro ćelav, sa frizurom ''a la Džajić'' i sa staračkim pegama na rukama i čelu, neprirodno bled, ali još uvek uspaljenih očiju, kao na zejtinu. Lice koje mami budak u čelo, s tim da budak bude uvijen u staru krpu, kako se ne bi uprljao.
Aca Lukas fan - Svetski, a naš priprosti tip koji nije kapirao Dorse, Nirvane, Flojde, a i dalje voli dop jer je to ''in'', pa se opredelio za promotivno lice koksa za ovaj deo sveta. Kralj koji subotom uveče lebdi po splavovima i svima jasno daje do znanja da je ''haj'', dok u sevdahu cuga malo pivo i dernja se: ''Kuda idu ljudi kao ja?'' uz široko raširene ruke i grimasom na licu koje samo majka može da voli.
Stani malo kafanski sviraču - znak da muzika završava blok ili nastup. Ćao, nema više.
