Naručivanje pesama

Нешто од Томе Здравковића - романтичар, боем, алкос. Мехкани емотивац рогобатне појаве, али крхког срдашца, не толико начитан, колико природно осећајан. Чуо је за боеме и себе назива тако, а у холандској лиги се увек клади на Бохемијанс. Галантан лик који требама купује по цвет од продавца каранфила, наручује туру непознатим клошарима и оставља позамашан бакшиш конобару.

Ја сам ја, Јеремија - Рурални националиста, човек који ужива да чује шумадијску двојку, ћемане и било коју песму која помиње шљивике, њиве и ливаде. Природно румени даса са откопчана 3-4 горња дугмета од кошуље, рукава заврнутих до лаката и незаобилазном тетоважом ЈНА на подлактици. Наивни и неискварени пољопривредник који зими изађе у сеоску кафану на чашу куваног вина, а заврши ''на музици'' седам села даље, док му се на кући оџак пуши, а на тавану месо суши.

Моји су другови - Јебени геј, онај који глуми локомотиву у ''држ-ме-за-рамена'' возићу, док остали сложно и дебилно скацкају за њим, а све у немогућности да науче 3 напред, 3 у месту, 3 назад и наруче Ужичко к'о људи. Дакле, хипстерско коло које изледа толико патетично, да не знаш да ли би више жалио извођача који само што не поврати на лакат од ове песме, или ђипаџије под дејством клакера и сличних Бејлиза, Јегера, како ли се већ зову ти флафичасти напици...

Чудна јада од Мостара града - Тужни југоносталгичар, љубитељ севдалинки Сафета Исовића и осталих заговорника џихада. Лик који је служио војску у Куманову са прекомандом у Бохињ, учесник Омладинске радне акције на прузи Брчко - Бановићи, на којој је једне летње ноћи, уз логорску ватру, скоро пољубио у образ извесну Рагибу из околине Љубушког. Иако родом са Колубаре, и детињства проведеног са фрулом уз говеда, он преферира шаргију, једе само овчетину, а сваког 25. маја је у Кући Цвећа надајући се да ће опет срести љупку Рагу.

Над Краљевом жива ватра сева - урбани националиста, поборник Слободана Јовановића и Драгише Васића, бивши СНО-овац, СПО-овац, СРС-овац, и све тако неки овац, четнички добровољац из '91. којем ништа друго није преостало, до да у забитом бирцузу једе 'ладна кувана јаја и пије млако пиво, док на таласима Радија Равне Горе слуша опус Баје Малог Книнџе.

Сека, Јеца, Цеца обожаватељке - силиконске ''лепотице'', живе иконе напуцаних фолкотека и сплавова, истог броја висине штикала у центиметрима и коефицијента интелигенције, дакле око 12. Ова фела је прежвакана више пута, неки их зову спонзоруше, а ја једноставно - фуфе. Уз хитове својих узора, спремне да пусте сузу и покажу лажну емоцију, док истовремено разоткривају слојеве шминке, које, један по један, пара црна маскара која се слива низ омалтерисано лице.

Митар, Синан, Ипче, Јашар, Шабан, Космајац фан - познавалац, прелџија, домаћин, прекаљени кафански ратник, алфа-мужјак приградских насеља. Не дира никога, али немој да га дираш, тип који не да келнерима да склоне попијене празне флаше, већ их ређа по столу до изнемоглости. Он наручује оне нафталинске, којих се не сећају ни на ''Радио Врњачка Бања'', а онда тражи деколтирану певаљку како би му на увце отпевала ''Шоферска је туга преголема''.

16 ти лета беше - матори педофил који га годинама бацаше не девојчурак из комшилука, сада скоро ћелав, са фризуром ''а ла Џајић'' и са старачким пегама на рукама и челу, неприродно блед, али још увек успаљених очију, као на зејтину. Лице које мами будак у чело, с тим да будак буде увијен у стару крпу, како се не би упрљао.

Аца Лукас фан - Светски, а наш припрости тип који није капирао Дорсе, Нирване, Флојде, а и даље воли доп јер је то ''ин'', па се определио за промотивно лице кокса за овај део света. Краљ који суботом увече лебди по сплавовима и свима јасно даје до знања да је ''хај'', док у севдаху цуга мало пиво и дерња се: ''Куда иду људи као ја?'' уз широко раширене руке и гримасом на лицу које само мајка може да воли.

Стани мало кафански свирачу - знак да музика завршава блок или наступ. Ћао, нема више.