
Појава до које долази када у некој земљи (назваћемо је Сврбија) укину служење војног рока.
Девојкама Сврбије, једрим и спремним за удају способност за служење војног рока била је директан показатељ степена способности потенцијалног ђувегије да дигне рало и волове, па д' убије Турке јањичаре, а самим тим и да донесе 'леба на сто.
Онај ко не би био примљен у војску представљао би шкарт, и шансе да умочи биле су једнаке шансама да Саша Поповић напише филозофско дело достојно Имануела Канта.
Елем, данас је тај шкарт немогуће издвојити, он се слободно размножава, ширећи неподобне нехајдучке гене по материцама лаковерних девојака Сврбије.
-Ћери моја, удајеш се, спреми шареницу и краву Радојку у мираз.
-Јел за Милисава, бабо? Немој за Милисава, он војску није служио.
-Ма какав Милисав, идеш за Милојка из Попиздине, даје за те' 300 кила ку'руза.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Ovo i nema mnogo smisla kada uzmemo u obzir da su, tokom Prvog i Drugog svetskog rata, (a i svih ostalih ratova i bitaka unazad ) izginuli manje vise svi koji su bili iole sposobni za nesto, dok je onaj skart ostao nas da stvori xDD
Питај бабу јел би се удала за деду да није служио војску.;)