
Устаљена фраза која се приписује појави која доминира својом неприродношћу и, зашто не рећи, болешћу. Тиме се жели нагласити наша заосталост, јер је то, тамо негде, у неким развијеним земљама, сасвим нормално, јер су људи слободни, а не као код нас...
- Е брате, долази ми на лето она риба из Америке. Хоће да види Србију и да нас упозна...
- Јел' то беше она са наранџастим сочивима што је топила уши да направи ону рупу и што је пробила колчеве кроз обрве?
- Е, та.
- Брате, кажи јој да не напушта родну груду, мислим да наше друштво није спремно да прими поруке које она шаље.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Kol'ko sti ištancovao jednu za drugom, jebotekurac :)
Roki ti baš poplavljuješ Vukajliju :)
јеботе, претерао си:)
Kol'ko sti ištancovao jednu za drugom, jebotekurac :)
pola čovek pola poplava :)
Ништа, ви прогласите вандредно стање и мобилишите ауторе, шта да вам кажем. јеје