Naši i američki vatrogasci

Dva zanimanja koja su slična k’o dupe i oko. Dok se o američkim vatrogascima snimaju filmovi i serije, gde svi izgledaju isklesano i prepucano, u slobodno vreme pozajmljuju svoje kostime striperima za žurke debelih žena, najveći medijski uspeh naših krotitelja požara je prilog Bore Otića u emisiji Petkazanje o Dobrovoljnom vatrogasnom društvu iz Tomaševca. Istini za volju, većina vatrogasnih društava u Srbiji, naročito u selima, su stvorena kao dobrovoljna i kao takva i danas postoje.

Američki vatrogasac ima šipku niz koju se spušta i na kojoj izgleda prokleto seksi. On juri u svoj kamion, i hita ne bi li spasio mačku sa drveta. On je heroj. Dete više ne plače. Mačka je malo potrešena, ali biće sve u redu. Detetova majka celiva vatrogasca jer je vratio mir u kuću. Kuću? Jebeš kuću, ko je još to video gasiti, kad je cela od šperploče i iverice, pa to se već pretvori u pepeo dok oni ne dodju do mesta požara. U mačićima je slava. Napraviće sutra popodne drugu kuću.

Kod nas je situacija drugačija. Imamo zidove debele pola metera, Švaba kad napravi, traje trista godina i ne mož’ zapaliti ni napalmom. Vatrogasci u nas su tihi heroji. Neće on u udarni termin vesti, iako je skočio s bebom u naručju sa trećeg sprata iz zapaljenog stana. Na tvoj poziv o mačetu zaglavljenom na drvetu, odgovoriće ti kombinacijom koitusa tvoje uže familije i te iste životinje i zapretiće ti prijavom jer ga zajebavaš. Kakva bre mačka?! Ako se neki i prevari, pa posle dužeg nećkanja odluči da ode i skine tu buvaru, najveća slava u medijima koju će da dobije biće u Kuriru i izgledaće otprilike ovako: