Dok iz Džinijusovih zvučnika od četiri evra mamara nacije i neki zilj iz devedesetih, pevajući refren u duetu, elaboriraju temu kako u njenom telu zri život (k'o na grani jabuka, ma k'o osmi putnik u Sigurni Viver), tvoja slobodno - umetnička duša je više okrenuta izraelskom GOA trensu, negaciji hrišćanskog običaja da dvoje treba da se trpaju samo kada prave mladunce, i naravno - likovnoj umetnosti.
Zato ćeš ga izvaditi na vreme, i zatim naslikati portret stabla.
Prirodnom bojom, na prirodnoj podlozi - prvi mlaz iz mesnate tube, koji količinom i snagom jasno odaje surovu istinu dvomesečne apstinencije, narisaće debelo stablo od njenog lepo uređenog pubičnog rasadnika, pa sve do nogu izrezbarenog razapetog lika na drvenoj krstači koji joj visi na srebrnom lančiću oko vrata. Zadržavajući orgazmični grč na licu, drugi i treći mlaz prosućeš od vrha grudne kosti, ka levoj i desnoj bradavici sisurine, formirajući tako dve lepe grane stabla. Dok se ona meškolji, grčeći se nevoljnim trzajima blaženstva, ostaci boje iz tvoje tube narisaće delove krošnje, u nekoliko lakših i tanjih disperzionih mlazeva, dajući tako finiš umetničkom delu - tvom portretu stabla, plodu mošnica, prostate, inspiracije i pre svega, apstinencije.
- Uuu, jebote... ček'da fotkam ovo! Gle, k'o drvo neko ispalo, a?
- Aha, stvarno. Ma možeš šta 'oćeš sada... nirvaaanaaaa... Gde su pljuge?
- E, ček' ne pomeraj se! Čekaj malo! Sjebaćeš mi portret.
- Daj, bre, moram da zapalim odma', sada odma'. Samo da dohvatim upaljač...
- Aaa, fak! Skliznula mi grana sa leve sise. Rekoh ti da se ne pomeraš.
- Evo, vratićemo.
- A, ne. Nije isto. Gotovo je sad. Sjebala si sve.
- Šta je sa ovim jebenim upaljačem, koji mu je kurac sad?
