Dete koje je u osnovnoj ili srednjoj školi nekim čudnim sticajem okolnosti završilo u odeljenju svog oca/majke (koji mu je u takvoj okolnosti razredni starešina),ili u blažem obliku roditelj mu(samo)predaje neki predmet.Čudni sticaj okolnosti obično bude podstaknut željom roditelja da mu mali/a bude što više vremena na vidiku,jer opasne su godine u pitanju,a i time da se dete u što ranijim godinama sretne sa blagonaklonošću života koje donosi bliskost sa onima koji imaju iole kakvu vlast i mogućnost odluke(pa makar to bile i ocene).
I dok svi ostali u odeljenju pokušavaju da prokljuve kakav je to školski odnos izmedju roditelja i deteta,dotle se iskusniji član ovog dvojca zabavlja glumeći autoritet sopstvenom detetu pred celim razredom.
A dete ko dete,besno i revoltirano što ga u većini slučajeva kinji pred odeljenjem čuva svoj bes za kod kuće.Medjutim ovaj autoritarni stav nastavnika-roditelja se završava već u zbornici jer se tada nastavnik pretvara u roditelja koji sve radi za dobrobit deteta.
Zadesih se jednom u zbornici sasvim slučajno,i krajičkom ušiju uspeh da načujem razgovor:
-E,e e Mrki jer sad beše imaš čas kod one moje u odeljenju?Ajde molim te vidi da je pitaš bičare to je najbolje učila,one amebe i sundjere nije kaže to joj teško,i ako možeš pitaj je DNK,ona RNK joj ništa nije jasna...
-Pa dobro,videću već nešto...
-E,Mico koje će teme biti za pismeni u četvrtak,ne moraš detaljno,samo nešto otprilike da čisto razradimo...
