Navijači kluba beton lige

Провинција. Стадион на коме ван тренажног процеса овце крате траву. Дресови се и даље перу на руке, додуше после сваке шесте утакмице. Иако се тим налази на самом зачељу табеле, са око двадесет бода мање, од петопласиране екипе ''Горњег Клитокурја'' навијачи и даље верују у чуда своје екипе, састављене од сеоског касапина на голу, до највећег јебача у селу, шпиц играча. Какав би шпиц био, да није јебач. Иако нема много навијача, они се и даље држе изреке ''Малко нас има, ал смо млого јаки'' те на утакмице долазе органозовано. Место окупљања, сеоска задруга. Као загревање се мези саламура подригуша и кекс и пије се мученица и пиво из стаклених флаша. Ако је дерби кола у питању, долазе веома наоружани, касапским ножевима, секирчићима и осталим смртоносним реквизитама. Заузимају своја места, а онда почиње навијање у виду псовки упућеним, судији и противничким играчима. Тек кад њихов тим прими и трећи го, онда се све псовке сливају на њих, тренера, тренеровој жени, економу. Незадовољни, прескачу бодљикаву жицу, а онда... почиње макљање. Ко дође испред задруге без и једне ране за болницу, добија гајбу пива.