Majka: po definiciji biće koje neizmerno brine. Što nije čudno - 9 meseci žuljanja dijafragme, godine vaspitanja i svega. I logično je da posle strepi.
Kad si u gradu. Na selu. Na moru. Kad se ne javljaš na telefon. Dva puta. Sve je to povod da roditeljka u svojoj glavi iskonstruiše priču koje se ne bi postideo ni najsjebaniji scenarista kazahstanske horor-trešine.
- Živojine, sine, pa gde si ti do sada? Jesmo rekli do jedan, ti dolaziš u pola tri? Ne javljaš se na mobilni!!
- Izvini, kevo, došli još neki ortaci, a telefon mi ostao u jakni.
- Uf. Znači dobro si?
- Pa šta si ti mislila da je, hehe?
- Ja mislila da su ti kinezi sipali nešto u piće, kidnapovali te, gengbengovali u žutom kombiju, izvadili levi bubreg, prodali u belo roblje, ostavili da sediš na betonu i napravili poster sa tobom.
- Kevo bre??!
- Ne dao bog što ti majka pomisli, sinko.
