Sve mu je ravno do Kosova. Nigde ne žuri, nema potrebe, dan je dovoljno dugačak, ima vremena za sve. Ne nervira se, niti ga svakodnevni problemi mogu izbaciti iz koloseka. Umesto da nedeljom pokosi travu oko kuće, radije će se zavaliti u fotelju i gledati Kalčo u pola 4 i mučenje lopte u derbiju donjeg doma izmeću Barija i Breše. Ne brine brigu o Kosovu, šta on tu može da uradi, boli ga rac za Ejmi Vinariju, ionako ne razume šta ona peva, dok gleda Đokovića razmišlja samo šta bi on radio sa svim tim silnim parama, tiho likujući što bi konačno mogao kao Tajger Vuds da ima koju god žensku poželi.
Prototip onog Crnogorca iz viceva. Nije klasičan lenjivac, ali ako ne mora da se radi, zašto bi se mučio? Tu i tamo pokušava da uhvati krivinu, pa ako uspe, uspe. Što možeš danas, ostavi za sutra, njegova je parola.
