Upozorenje, obavezan detalj u kupeima i hodnicima vozova. Crna pločica, bela slova, odmah iznad kante za otpatke. Zbog toga što nismo svi isti nekima se moralo i nacrtati. Srećom to su bila neka srećnija vremena pa se moglo i ulagati.
Zbog ratova '90-tih, sankcija, bombardovanja, petoktobarskih promena, menjanja vlasti, svetske ekonomske krize i još raznih pizdi materni, Železnica Srbija ni do dana današnjeg nije dala ni dinar u bezbednost putnika. Makar na to jebeno upozorenje. Pa, nije sto dukata.
A i kralo se u njima, nije da nije. Kad smo stoka. Neko je hteo da stavi u sobu ili u auto... neko je i lomio iz čista mira... meraklije su volele da neka slova precrtaju i teraju šegu sa snašama...
Čak su i kante postale raritet.
pruga Beograd-Niš, bagrdanski tesnac...
---------------------------------------------------
kupe 12Dućko: Ee, aj pogledaj šta ima kroz prozor?
Saša: A što?
Mićko: Pa pogledaj pa ćeš da vidiš.
Saša: Šta me zbaaaaagljljgljaaaaaaaglj, tštštštš... pivda vam matevina mamvuni.
Ceo kupe: HAHAHAHAHAHAHAHAHAHA...
Pukovnik u penziji: Ccccc, kakva omladina, Bože, Bože!
Ceo kupe: HAHAHAHAHAHAHAHAHAHA...
Pukovnik u penziji: Šta je ovde smešno nije mi jasno. Bezveze.
...smejanje traje i traje i traje...
Pukovnik u penziji: AAA!!! Bacaj taj jorgovan iz usta, debilu jedan, ubode me pčela.
Patos.
